Jebem ti mater.

I tada otvorih ochi....
Zhelela sam da ti pogledam preko ramena, ali dve plave zvezde mi to nisu dale.....
Bile su uplashene. I zbunjene. ....
Nekada, one su tachno znale kada nemo cutati.....
A kada cutljivo prichati.....
Po prvi put, u zvezdama videh kapljicu chezhnje.....
Josh osecam golicanje tvojih trepavica.....
Miris zime uvlachi nam se u nozdrve.....
„Idi.“ – pomislih.....
„Idi, cheka te.“ – rekoh ti.....
Ali, sa mog vrata tvoje ruke se spustishe na moj struk.....
Kapljica chezhnje ostavi tvoje plave zvezde, napravi jedan dug trag i zaustavi se u uglu tvojih usana.....
Opet osetih golicanje tvojih, sada vlazhnih, trepavica.....
Pomodrele usne opet su bile blizu mojih. A u uglu chezhnja.....
Njihov dodir. Strujanje krvi, lupanje srca, blazhenstvo, spokoj, sreca.....
Tvoj topao poljubac. I nezhan dodir tvojih ruku.....
Odjednom, na vrelom obrazu osetih neshto hladno....
I tada shvatih.....
Dragi, tvoje suze ne mirishu na tugu....
One mirishu na prevaru.....

Zabrana.

Ne mogu te vishe gledati. Sklopila sam ochi, a glavu naslonila na ruke.

Neki usnuli povetarac stidljivo duvka kroz prozor i podseca me da ne smem da zaspem. Slusham tvoj glas, slusham samo tvoj glas. Tvoje, meni nepovezane, rechenice pretvaram u one koje ja zhelim da chujem.
To radim odavno, ali ti ne znash.
U pochetku je uvek zanimljivo, znash. Posle postane teshko i jedva chekam da odem od tebe.
Ti si vrag kad sam ljuta, dusha kad nisam, chudo kad sam tuzhna. Kada sam srecna, ili ne postojish, ili si mi jako blizu.
Ti si, ustavari, samo senka mog cutanja, chuchish i chekash trenutak da me podsetish da itekako pripadam tebi.
Moja glava je luda,
Moj razum poljuljan,
Osecaji uzburkani,
Ochi zaslepljene,
Srce...ispunjeno.
Maglom.
Chini mi se da nikada necu prestati.
Chinish mi se lep.
Jer ti nikada necesh nestati.
Ti si vrag, a on me tero da te volim.
Ti si dusha, a ona me tera da te zhelim.
Kada ne postojish ja te zhelim, kad si jako blizu ja te volim.